Pakovanje

• Uređaj
• USB-C kabl
• Klip za SIM ležište
• Uputstva

Specifikacije

Pozicioniranje

Za mnoge je kupovina najnovijeg Apple modela neka vrsta tradicije koja treba da naglasi statusnu potrošnju. To nije samo nabavka tehnološki najnovijeg telefona već i potvrda da imate novca. Korisnici Apple telefona se razlikuju, mnogi zaista žive dobro ali postoje i oni koji ne mogu da ih kupe bez kredita ili plaćanja na rate.

Neki ljudi su zapali u svojevrsni u informacioni Apple Pro balon i veruju da trošeći toliki novac na kupovinu telefona, dobijaju najbolji uređaj koji nema direktnih konkurenata. Ne upoređuju Apple uređaje sa drugim proizvođačima, ili ne upoređuju sa sličnim modelima nego budžetskim varijantama, koje gube od Apple konkurencije.

Svakako postoje i oni koji kupovinu iPhone Pro smatraju nelogičnom, na neki način bacanjem novca. Oni misle da je kupovina iPhone modela demonstracija upravo te statusne potrošnje, moderne uniforme, obeležja prijatelja ili neprijatelja, koja su neophodna za udoban život u određenim društvenim grupama.

U poslednje vreme kao da slabi taj mit o Apple uređajima, čak je i lojalna publika počela da shvata da prodaju iste uređaje više puta pod maskom novih modela, da nije bilo pravih inovacija, dugme za kameru se ne računa. I otuda se neki odlučuju da kupe ili zadrže starije uređaje, što je isplativije u smislu troškova.

U 2024. kupovina novih iPhone-a izgleda kao stvar tradicije i navika proisteklih iz posedovanja mnogo novca. I jedno i drugo leže u emocionalnoj, a ne i racionalnoj sferi. Stoga je nemoguće ozbiljno diskutovati o razlozima za takvu kupovinu. Hajde da pogledamo šta nam to novo nude u staroj ambalaži.

Dizajn, dimenzije, elementi upravljanja

Razlikovanje novih iPhone modela od starih nije lak zadatak; oni izgledaju isto, do tačke zabune. Od 2019. godine, dizajn iPhone Pro nije pretrpeo značajne promene - pogledajte sami.

Naravno, iPhone 11 Pro je imao manju jedinicu kamere; nije tako jasno definisana, ali je i dalje istog dizajna. I iPhone 12 Pro se još uvek može razlikovati, budući da dolazi iz 2020. godine.

Ali ako govorimo o iPhone 13, 14, 15 i 16 Pro, gotovo ih je nemoguće razlikovati, posebno u futroli. Po kameri vidimo da je reč o Pro uređaju, ali ne i o kojem modelu. Doslednost dizajna može značiti da niko unutar Apple-a ne želi da rizikuje; percepcija svega novog predstavlja očigledan rizik. S druge strane, kompanija već dugi niz godina izdaje MacBook-ove u istom dizajnu, što ne odbija publiku, pa je taj pristup potvrđen u njihovoj praksi.

Kada nam kažu da imamo kućište od titanijuma (materijal nivoa 5), moramo da shvatimo da je ovo sendvič napravljen od aluminijumske osnove, obložen malim slojem titanijuma. Takav sendvič je prvi put izmišljen u Apple-u i proširen na celu liniju telefona. Samsung je ponovio pristup za Galaxy S24 Ultra, ali, znajući kako da rade sa materijalima, sve su uradili drugačije: debljina sloja je veća; ovo nije utiskivanje dva sloja, već stapanje u jednu podlogu, što daje različitu čvrstoću. Uz to, površinska obrada je napravljena kako bi bila što izdržljivija. Dugo koristimo uređaj i na telu nema strugotina, udubljenja ili sličnog.

Šta je Apple uradio? Upravo su smislili marketinšku komponentu, a da to nisu potvrdili u stvarnom životu. Pogledajte udubljenje na kućištu: uređaj je pao sa stola na pod. Ovde imate hvaljeni titanijum, koji se udubljuje kao aluminijum, jer nema dovoljan nivo zaštite. Kućišta od nerđajućeg čelika su bila jača i bolja od ove titanijumske verzije.

Pogledajmo još jednu izjavu: nova generacija keramičkog zaštitnog stakla, koja pokriva ekran telefona, dvostruko je jača od bilo kojeg stakla na telefonima. Međutim, nema studije koja potvrđuje ovu izjavu. Verujemo im na reč?

Postoji mnogo nezavisnih testova pada za iPhone 16 Pro, od kojih je jedan od najistaknutijih test od osiguravajuće kompanije Allstate, koja svake godine sprovodi isti set testova, posebno pad sa visine od 1,8 metara na tvrdu površinu. Nije najtipičnija visina, ali ipak postoji.

Staklo se razbije jednim padom, a uređaj ne može da se uključi. Opstanak posle pada sa niže visine je izvesniji, ali se ipak može reći da tvrdnje o najjačem staklu izgledaju kao čista marketinška laž. Staklo ostaje slaba tačka uređaja. Za razliku od iPhone-a, koristimo S24 Ultra stalno, ponekad i na raznim ekspedicijama; uređaj je leteo, između ostalog, i na stene sa visine od 1,5m-2m. Bez ogrebotina i polomljenog ekrana (OIS u kamerama nije tako dobro prošao, ali to je druga tema). Savetujemo da koristite futrolu za novu generaciju iPhone uređaja.

Postoje dva parametra u staklu koji se razlikuju: čvrstoća stakla i otpornost na ogrebotine. Kada povećate čvrstoću stakla, ono postaje podložno ogrebotinama i obrnuto. Čvrstoća stakla u iPhone-u je povećana, sudeći po broju ogrebotina; na ekranu se pojavljuje dosta malih tragova. Uređaj je korišćen bez zaštitne folije, ali je pažljivo postupano sa njim. Nedelju dana kasnije pojavila se duboka ogrebotina, kao da je telefon ispušten, što nije bio slučaj.

Zaključak je jednostavan: kupujete set u kojem morate nabaviti ne samo futrolu i punjač, već i zaštitno staklo "za najjače staklo". Dakle, ovde je sve veoma čudno.

Hajde da se fokusiramo na dobre stvari, na boje uređaja. Dostupne su ukupno četiri boje: crna, srebrna, bela i zlatna (svuda ime sadrži reč "titanijum", a zatim i oznaku boje).

Zadnja strana je od mat stakla, ne ostaju otisci prstiju, za razliku od bočnog okvira koji se prlja.

Postoji problem sa crnom bojom kućišta: ne možete da nosite uređaj sa drugim telefonima, inače će dobiti ogrebotine na kućištu. Ovo se desilo sa iPhone 15 Pro prošle godine. Problem je star, dobro poznat i još jedan razlog da koristite futrolu.

Hajde da vidimo kontrolnu dugmad. Na levoj strani nalazi se akciono dugme; ovom tasteru možete dodeliti različite funkcije, čak i pokretanje kamere ili baterijske lampe; izbor je na vama. Tu je i upareni taster za kontrolu jačine zvuka, a još niže je slot za SIM kartice.

Na desnoj strani je dugme za uključivanje/isključivanje, a ispod je taster kamere koji se pojavljuje po prvi put.

Taster kamere je glavna inovacija u iPhone 16 i osetljiv je na dodir, ali deluje kao fizički taster. Kada se pritisne, možete brzo da pokrenete kameru i počnete da snimate fotografije. Ali evo problema: ako ekran nije osvetljen, morate pritisnuti dvaput, što povremeno zbunjuje. U akcionom dugmetu sve je mnogo jasnije: kliknite na njega i kamera se pojavljuje. Dugme kamere vam omogućava da izaberete različite režime kamere, i to je donekle cool, ali samo ako držite uređaj u pejzažnoj orijentaciji, a ne vertikalno.

Ako držite uređaj vertikalno, teško je doći do dugmeta. Uopšteno govoreći, ova inovacija je potrebna upravo za jednu stvar – da pokaže bar neke promene. U smislu svoje besmislenosti, podseća na tačbar na MacBook Pro-u; njegov izgled je bio prekretnica – prvi put smo dobili beskorisnu stvar koja je uništila ergonomiju radnog alata. Ali postalo je moguće naplatiti malo više novca za inovacije.

Dakle, pretpostavićemo da programeri jednostavno nisu znali šta da rade i da su stoga povećali broj dugmadi na telu. Za šta? Nema jasnog razloga za ovo. Pitao sam korisnike iPhone 16 u mom okruženju; niko ne koristi dugme kamere stalno.

Postoje dva zvučnika: jedan je razgovorni, drugi je na donjem kraju. Stereo par radi dobro, uređaj zvuči glasno, iako se zvuk ne može nazvati čistim; inferiorniji je od mnogih konkurenata upravo po jačini i kvalitetu zvuka.

Na krajevima se nalaze i mikrofoni: dva na dnu, još jedan na vrhu. Sistem za smanjenje buke u bučnim uslovima se nije menjao dugi niz godina i daleko je iza tržišta. Kvalitet mikrofona nije najbolji; to je jasno primetno pri snimanju videa, zvuk je snimljen sa nedostacima i šumom.

Na dnu se nalazi i USB-C, ovde nema posebnih karakteristika.

Osećaj kada držimo Pro ili Pro Max u ruci je dobar, bolji od prethodnih modela. Ali setimo se da je futrola neophodna.

Težina iPhone 16 Pro Max od 227 grama nije tako mala, ali je tipična za modele sa takvim ekranima. Mlađi model je težak 199 grama, što je takođe mnogo.

Ekran

Hajde da na brzinu pogledamo tehničke specifikacije (dajemo ih za Pro Max, za običan Pro ima u tabeli iznad) - 6,9 inča, 1320x2868 piksela (19,5:9), OLED, 460 ppi, automatsko podešavanje osvetljenosti, Always-On Display, keramičko zaštitno staklo (druga generacija), HDR10+, brzina osvežavanja 1-120 Hz, 2000 nita na otvorenom.

Dijagonala ekrana je malo porasla, okviri oko ekrana su smanjeni. Sviđaju nam se ekrani na iPhone-u; imaju dobru osvetljenost, ali postoje nedoumice u vezi sa adaptivnom osvetljenošću, jer ne upravlja uvek pravilno ambijentalnim svetlom (za one koji žive na dve ili tri lokacije to neće biti problem, nego za one koji se aktivno sele na različita mesta).

Počevši od 2024. godine, Apple je napustio individualnu kalibraciju prikaza boja na ekranima, pošto je to skupa operacija, a dodatna vrednost je mala. Apple ovo nigde zvanično nije naveo, što je tipično za kompaniju. U praksi, to znači da isti model može imati ekrane konfigurisane veoma različito; nema jedinstvenog standarda. Većinu ovo uopšte ne zanima, pa tu i nema šta da se raspravlja. Ekrani su dobri, ali se razlikuju po prikazu boja, to je sve.

U režimu automatske kontrole osvetljenja, uređaj proizvodi do 1600 nita (vršna vrednost) u zatvorenom prostoru i do 2000 nita na suncu. Tipično do 1000 nita sa prilagodljivim podešavanjem. Ovo je dovoljno za oči; dobijate sliku dobrog kvaliteta i rezolucije u svim uslovima.

Kao minus može se navesti izrez koji kvari utisak o uređaju i de facto smanjuje dijagonalu. Apple je odlučio da se poigra sa zarezom, dodao je animaciju i nazvao opciju Dinamic Island. U stvari, ovo je veoma čudna odluka, jer jednostavno maskira nedostatak ekrana.

Apple ne može da kupi ekrane sa senzorom otiska prsta (skupo za kompaniju), tako da moraju da nastave da koriste FaceID, koji primetno zaostaje za tržištem u smislu pogodnosti.

Ne bi trebalo da tražite 120 Hz u podešavanjima ekrana; skriveni su duboko. Razlog je taj što Apple nije pravilno implementirao ovaj režim. U većini standardnih aplikacija i interfejsa, 120 Hz je nedostižno. Svako ko je koristio vodeći Android model odmah će primetiti da interfejs na Appleovim vodećim modelima u većini situacija slabije reaguje kada se koristi duže vreme. Razlog je veoma prilagodljiv režim, koji ne možete ni na koji način da konfigurišete. I to traje godinama; takođe je svojevrsna tradicija.

Podešavanja ekrana su veoma asketska, pogledajte ih.

Ekran nije loš, ali ima niz ugrađenih ograničenja koja utiču na ukupnu percepciju telefona. 16. generacija takođe očigledno ima softverski problem; ekran povremeno prestaje da reaguje na dodire i zamrzava se. Ovo se desilo kada smo prvi put podesili uređaje, a onda se to desilo nasumično i nekoliko puta. Pre ili kasnije će to biti ispravljeno; nedostaci u testiranju uređaja unutar kompanije, propušteni nedostaci, a beta testeri u vidu kupaca daju povratne informacije, pa će na kraju sve biti ispravljeno.

Baterija

Punjač nije uključen, ali uređaji podržavaju USB Power Delivery 2.0. Brzo punjenje može biti do 27 W. Veličina baterije u 16 Pro je 3582 mAh, a u 16 Pro Max 4685 mAh. Brzina punjenja je primetno sporija nego kod Android uređaja. Uzmimo punjač od 65 W i pokušamo da napunimo Pro Max. Polovinu punjenja dobićemo za 27 minuta, punjenje će dostići 80% za 59 minuta, ali će preostalih 20% trajati zauvek (bez obzira na podešavanja u meniju). Ukupno vreme punjenja je dva sata i dvadeset minuta. Maksimalno zagrevanje kućišta je do 37 stepeni Celzijusa. Ovde imam različite utiske: s jedne strane, pola punjenja nije tako teško, s druge strane, potpuno punjenje traje predugo.

Vreme rada iPhone-a je uvek bila jaka tačka zbog uništenja svih pozadinskih procesa i prenosa podataka u aplikacijama trećih strana. Neprihvatljivo ponašanje sistema, ali korisnici iOS-a su navikli na to. Definitivno se ne vredi oslanjati na ugrađeni uslužni program koji prikazuje vreme rada ekrana; povećava ga.

U zavisnosti od operatera i scenarija korišćenja, vreme rada će biti isto ili manje nego kod prethodnog iPhone 15 Pro/Pro Max. A ovo direktno sledi iz njihovih ažuriranih procesora.

Bežično punjenje za Apple je takođe uvek predstavljalo problem; uređaj se previše zagreva i toplota se ne rasipa efikasno. Nativno punjenje ima maksimalnu snagu od 25 W, ali je zbog zagrevanja u osnovi nedostižno. Punjači nezavisnih proizvođača obezbeđuju snagu ne veću od 15 W (Qi 2). Korišćenje bežičnog punjenja sa iPhone-om nema mnogo smisla; dugo je i sporo, a kućište se zagreva za više od 43 stepena.

Obrnuto punjenje je tradicionalno odsutno. Vlasnici iPhone-a žive u prošlosti, jer kompanija štedi na osnovnim stvarima za vodeći model i ne obezbeđuje ih.

Čipset, memorija, performanse

Još jedna godina u kojoj je Apple ponosan na najbolji procesor po rezultatima sintetičkih testova.

U stvarnosti, sve zavisi ne samo od procesora, već i od optimizacije sistema, ekrana i softvera. Nažalost, brzina otvaranja menija, fluidnost i sve ostalo su stvar prošlosti za Apple. Čak i proširenje RAM-a na 8 GB ne pomaže; uređaji su inferiorni u odnosu na vodeće kineske kompanije i Samsung, nisu tako brzi. Prihvatljivo, ništa više.

Činjenica da standardna verzija iPhone-a 16 Pro ima 128 GB izgleda kao potpuni fijasko 2024. godine. Kupujete najskuplji telefon na planeti i istovremeno ne dobijate odgovarajuću količinu memorije. Čak i u segmentu srednje cene, 256 GB je postalo norma u vodećim modelima; mnoge kompanije ciljaju na 512 GB, ali Apple to ne radi jer korisnik mora da plati previsoku cene za sve.

Komunikacione mogućnosti

Ovde je sve tipično za iPhone, tako da se NFC koristi samo za Apple Pay; ništa više nećete dobiti.

VoWiFi postoji, ali ne radi za sva tržišta, što smanjuje mogućnosti uređaja i čini ih ograničenim za upotrebu na mestima gde postoje poteškoće sa kvalitetom komunikacije. Rad VoLTE-a je proizvoljan, što onemogućava korišćenje HD kodeka za glasovne pozive (maksimalna podešavanja više nisu dostupna), plus mnogi ne mogu da koriste mobilni internet prilikom pozivanja.

Kamera

Prednja kamera sa rezolucijom od 12 megapiksela ne pruža ništa izvanredno; dobijene slike su uporedive sa prethodnim modelima.

Blok glavne kamere ima sledeće module:

• Glavni: 48 MP, 1,22 μm, F1,8, Dual Pixel PDAF, OIS
• Ultra-širokougaoni: 48 MP, F2,2, 0,7 μm
• Telefoto: 12 MP, OIS, F2.8, 5x optički zum
• ToF Lidar (senzor dubine)

Imajte na umu da je došlo do standardizacije kamera; sada nema razlike između Pro i Pro Max. Nažalost, ušteda na modulima znači da nema 3x optičkog zuma, što uređaj čini ne tako svestranim u pogledu fotografije.

Neobično za Apple, kompanija je uvek imala pristup „usmeri i fotografiši“, kada je telefon radio sva podešavanja umesto vas. Sada daju više podešavanja.

Zašto je većini ljudi ovo potrebno? Nije jasno. Interfejs kamere izgleda ovako.

Hajde da pogledamo primere fotografija.

U slepom testu, iPhone 16 Pro nije pokazao maksimalne rezultate; izgubio je od kineskih telefona.

Deluje da nema velike razlike u kvalitetu snimanja u poređenju sa istim iPhone 14 Pro Max; pogledajte uporedne slike.

Za snimanje videa postoji režim 4K 120 kadrova, reklamira se intenzivno, iako ga konkurenti imaju odavno.

Moramo napomenuti da je zvučni zapis veoma loš kada uporedimo isti video sa Galaxy S24 Ultra i iPhone 16 Pro.

Obratite pažnju na to kako zum radi u iPhone-u u poređenju sa S24 Ultra. Nedostatak napretka u algoritmima dovodi do zamućenih fontova prilikom digitalne obrade fotografije. Maksimalni digitalni zum je 25x na iPhone-u; pogledajmo kako su fontovi napisani i čitljivi na uporednim fotografijama.

Među ostalim nedostacima AI algoritama, primetićemo kako deo lica nestaje kada se obrađuje u portretnom režimu.

A nastala fotografija je rezultat nedostataka algoritama, koji se godinama ne menjaju.

Uveče, prilikom snimanja, slika u tražilu može da se trza, što takođe izgleda iznenađujuće za uređaj ove klase.

Utisci

Po nekim naznakama, mesec dana od početka prodaje iPhone-a 16, cela linija se prodaje lošije u poređenju sa iPhone 15 i iPhone 14, ili u poređenju sa konkurentima.